Неефикасни антикорупцијски механизми
Антикорупцијски механизми у Србији оцењени су у новом извештају организације „Глобал интегрити“ као „слаби“ а Србија је сврстана међу земље у којима постоји ризик од огромних проневера јавних ресурса.
У извештају америчке невладине организације, која прати постојање, ефикасност и доступност антикорупцијских механизама у земљама широм света, Србија има 62 од могућих 100 поена. То је два поена мање него пре две године када је такође била рангирана.
Законски оквир за антикорупцијске механизме постоји и оцена је у том делу 75, али је примена закона оцењена са 45.
Изузетно ниска оцена у области финансирања партија – 17 поена, као и лоша оцена у области контроле и доступности података о контроли рада јавних предузећа сврстала је Србију међу земље „на које треба мотрити јер су подложне корупцији у великим размерама“.
У извештају се наводи да то не значи да пљачка јавних ресурса и политичка корупција већ постоје, али да је ризик од њиховог појављивана већи него у другим земљама.
Србија је на тој листи у друштву са Црномн Гором, Белорусијом, Ираком, Палестинском управом, Анголом, Камбоџом, Кином, Грузијом, Мароком, Никарагвом, Сомалијом и Јеменом.
Мање од 60 индексних поена означава „веома слабе“ механизме, 60-70 слабе, 70-80 средње, 80-90 јаке и више од 90 веома јаке антикорупцијске механизме.
Најлошије оцењена област у Србији је администрација и јавне службе – 41 поен, при чему су у том сегменту јавне набавке оцењене најповољније – 66, а најлошије приватизација (24 поена).
Одговорност власти је још један сегмент са ниском оценом – 47 поена, при чему најнижу оцену има законодавна власт (32).
Финансирање партија, са 17 поена, јесте црна тачка у извештају за Србију – због непостојања ефикасног система контроле односно чињенице да закон прописује да партије саме себе контролишу кроз РИК и скупштински Одбор за финансије.
Цео изборни процес има оцену 64 – остваривост изборног права готово максималних 98, а интегритет изборног процеса 77 поена због непостојања професионалног тела за спровођење избора – државне изборне комисије.
Антикорупцијске одредбе кривичног законодавства добиле су максималних 100 поена, а њихова примена 85.
Лошије је оцењена ефикасност постојећег антикорупцијског тела – Републичког одбора за решавање сукоба интереса и недоступност података које прикупља – 64 поена, а најлошије рад полиције и оквир за контролу њеног рада – 40 поена.
Добро су оцењени цивилно друштво (84 поена), медији (87), док је доступност информација добила 65 поена.
На овогодишњој листи рангирана је и Босна и Херцеговина – има 63 од 100 поена, при чему је постојање законског оквира оцењјено боје него у Србији – 87, али је примена јако лоша – 41 индексни поен.
Црна Гора има 56 од 100 поена и најлошије су оцене из области јавних предузећа (12 поена) и заштите запослених који указују на корупцију (осам поена).
Македонија је боље рангирана са 76 поена, првенствено због добрих оцена за контролна тела – омбудсмана, државну ревизију и антикорупцијску агенцију.
Већа јавност рада
Већа јавност рада и ефикаснија контрола су решења за све проблеме у области антикорупцијских механизама, оценио је данас програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић поводом објављивања извештаја „Глобал интегритија“ за Србију.
„Истраживање показује да треба јачати контролне механизме, независне органе који контролишу јавне расходе, али и да такође треба обезбедити да подаци о трошењу буџетског новца буду увек и без изузетка доступни јавности“, рекао је Ненадић агенцији Бета.
У извештају организације „Глобал интегрити“ за 2008. годину Србија је сврстана међу земље у којима постоји ризик од огромних проневера јавних ресурса, а њени антикорупцијски механизми оцењени су као „слаби“.
Најлошије су оцењени области финансирање странака, приватизација, одговорност законодавне власти и контрола рада и доступност података о контроли рада јавних предузећа.
Према оцени Ненадића, извештај је показао оно што је грађанима познато, а то је чињеница да Србија веома лоше стоји по питању борбе против корупције и пре свега, да су слабости у области примене закона, а не толико у самим законским решењима.
Он је оценио да је веома озбиљно то што су оцене веома ниске по питању контроле финансирања политичких странака и изборних кампања и зато што је та област можда и кључна за успех у борби против корупције уопште.
„У систему у коме су демократске институције дубоко зависне од политичких странака и где од политичке воље на жалост често зависи хоће ли се неки закони применити или не, околност да се странке финансирају на начин који није довољно видљив јавности и који није подвргнут провери неког независног тела, говори о томе да ми не моземо да се поуздамо у то да се одлуке увек доносе у јавном интересу“, истакао је Ненадић.
Он је такође оценио да је значајно што се у извештају обраћа пажња на ризик који у Србији постоји а који се огледа у томе да јавна средства нису довољно заштићена од злоупотреба и проневера или других облика нецелисходних располагања њима.
Забрињавајућ застој
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оценио је данас да је сврставање Србије на утицајном индексу „Глобал интегрити“ у категорију земаља „у којима постоји ризик огромних проневера јавних ресурса“ врло лоше и по углед земље и по њене материјалне ресурсе и да треба предузети све да се стање поправи.
Шабић је агенцији Бета рекао да се лоша оцена „Глобал интегритија“ могла очекивати, али да је чињеница да је она чак и лошија него прошле године још већи проблем.
„То је још једна потврда забрињавајућег феномена застоја у борби против корупције. То је, уосталом, пре пар месеци показао и Глобални индекс перцепције корупције, на коме после неколико година скромног, али каквог таквог прогреса, први пут нисмо забележили никакав помак“, навео је Шабић.
Шабић је изразио жаљење „што је олако пропуштена шанса да буде боља“, наводећи да је више путам упозоравао да нефункционисање два, за примену Закона о слободном приступу информацијама, изузетно битна механизма који су у рукама Владе, макар индиректно представља позив на кршење закона.
„Сигуран сам да би, да је Влада активирала механизме за принудно извршење одлука Повереника и спровођење поступака одговорности за оне који крше Закон о слободном приступу информацијама, та оцена била далеко боља“, оценио је Шабић.
Он је рекао да је већина оцена за поједине области мање више логична и да се на пример, морала очекивати катастрофално лоша оцена за финансирање политичких странака кад се зна да већ годинама то „надзиру“ органи који су под потпуном контролом политичких странака – Републичка изборна комисија и парламентарни одбор за финансије.
Шабић је истакао да, истовремено Државна ревизорска институција (ДРИ) годинама постоји само на папиру.
„И изузетно лоша оцена за доступност података о пословању јавних предузећа је пођеднако логична. Каква би и могла бити ако се зна да је чак и Административни одбор Скупштине Србије, највишег законодавног органа власти, да би дошао до тих података морао да тражи помоћ Повереника за информације“, навео је он.
