У уводном делу, скупу су се обратили: Hillary Clinton државни секретар САД (преко видео линка), Sri Mulyani Indrawati, извршни директор Светске банке, Richard Boucher, заменик генералног секретара ОЕЦД-а, Huguette Labelle, председница Транспаренси интернешенел, Haruhiko Kuroda, председник Азијске развојне банке, Salil Shetty, генерални секретар Амнести интернешенел и други.
На преко педесет сесија које су одржане током четири дана, од 10 до 13. новембра 2010. године, водећи светски стручњаци из академских, владиних и невладиних организација, као и пословног сектора разматрали су начине за сузбијање корупције у предстојећем периоду.
Током протеклих година, борба против корупције и добро управљање били су „мантра“ готово свих политичких партија у земљама широм света. Међутим, у реалној сфери, у многим земљама корупција се ширила, што је стварало осећај апатије код грађана и губитак поверења у институције и управљање државом. То је посебно дошло до изражаја током последњих година економске кризе, када је животни стандард грађана у већини земаља погоршан.
Стога је, према оцени стручњака, сазрела свест о потреби промене парадигме и улагања напора да се поврати поверење грађана у државу, њене институције и оне који управљају државом. Један од најмоћнијих инструмената јесте транспарентност у раду државних органа и примена осталих проверених превентивних антикорупцијских механизама, успешнија примена антикорупцијских закона и ефикасније санкционисање њиховог кршења, јачање антикорупцијских институција и укључивање осталих битних актера друштва, као што су организације цивилног друштва и пре свега млади.
Група 20 најразвијенијих земаља света (Г20) већ је усвојила Антикорупцијски акциони план чије се спровођење прати и јавност извешатава од стране међународних организација специјализованих за сузбијање корупције. Стога се и од осталих земаља очекује да спроводе акционе планове за сузбијање корупције у свим битним сегментима, међу којима су јавне набавке један од најзначајнијих, и да доследно примењују међународно доказане механизме. У том контексту, праћење и извештавање о реалним помацима у сузбијању корупције које ће вршити релевантне организације цивилног друштва и специјализоване међународне организације добијају све више на значају.
